Треба одати признање Чучковићу, бар је до сада био маштовит у измишљању неких иновативних и неконвенционалних метода за придобијање гласача. Недавно је, предводећи кампању свог председника Млађана Динкића на Вождовцу, гурао руке до лаката у кацу са киселим купусом, са све новинарском екипом уз себе, како би овај “изузетан” гест добио епилог у јавности.

 

Стара 2013. година је иза нас. И док идемо у сусрет новој 2014. полако се присећамо по чему ћемо све памтити годину на измаку. Некако стално у таквим ситуацијама намеће нам се питање шта смо то у протеклој години урадили за себе и за друге, шта нам је година дала, а шта узела, где смо грешили и да ли смо нешто научили из својих грешака.

 

Искрено желим да верујем да и људи који тренутно воде нашу општину имају тај ниво свести, иако су мале шансе за то, јер би у том случају колективно сами напустили своје функције подношећи неопозиве оставке.

 

Присетиће се народ, који сем празних прича и јефтиних обећања, ништа од њих није добио.

Тако то и бива, када се шачица лоших окупи око идеје да најбољи не влада. То је управо и једини разлог из кога се ова “трула” коалиција још увек није распала.

Не подржавају се, свакодневно се свађају, немају консензус око основних ствари, не постоје принципи, морална начела, границе достојанства, баш као и у лошем браку.

 

Док актуелни председник општине пред публиком састављеном од свих чиниоца тог брака помпезно најављује радове на трећој магистрали топловода, завршетак радова на новој бањи и почетак радова на аутопуту, неизбежно је да закључимо да су чак и обећања потрошена…

 

Деца су разочарана, очекивала су више од Деда Мраза, те три ствари слушамо последњих пет година. Истини за вољу, треба одати признање Чучковићу, бар је до сада био маштовит у измишљању неких иновативних и неконвенционалних метода за придобијање гласача. Недавно је, предводећи кампању свога председника Млађана Динкића на Вождовцу, гурао руке до лаката у кацу са киселим купусом, са све новинарском екипом уз себе, како би овај “изузетан” гест добио епилог у јавности.

 

Медјутим, ни овако “креативан” приступ према бирачима није донео жељени ефекат, јер је анализом изборног неуспеха установио да Вождовчани, заправо, бојкотују кисели купус, разочарани јер су се надали поморанџама.

 

Тотални крах “купус кампање” на Вождовцу је, заправо, огледало једне политике прошлог времена, у којој се пронашло 0,03 одсто од укупног броја уписаних бирача, што је и најбољи показатељ да се свест грађана Србије променила.

 

Испоставиће се да су локални избори у овој београдској општини увертира у све оно што ће се дешавати у наредних неколико месеци, када ће неки други избори обележити крај једне мрачне епохе и отворити један нови пут који ће писати неке нове, лепше историјске тренутке овог народа.

 

Коначно, након вишедеценијског лутања и трагедије, тоталног уништења свега што је функционисало у држави, поново се родила нада у виду једне нове идеје и визије коју спроводи Александар Вучић.

Оно што је нашим политичким опонентима необјашњиво, је феномен подршке бирача који сваког месеца достиже, и престиже, нешто што аналитичари називају историјским максимумом.

 

Њима је то непојмљиво, јер је њихова једина идеологија новац и све оно што се за њега купује. Увек је кроз историју, идеја побеђивала интерес. Јер, велика је разлика када они плаћају лепљење плаката, дељење флајера и “спреј екипу” помоћника председника општине, док са друге стране армија младих људи који верују у идеју, пуни ентузијазма, то раде потпуно бесплатно. Стиде се својих лидера и не истичу их у први план, али зато своју немоћ показују цепањем плаката са ликом Александра Вучића.

Вероватно верују да ће тиме ублажити, или одгодити, нешто што ускоро долази, јер су заслепљени мржњом и презиром према свему што носи обележје Српске напредне странке, пропустили главну вест: Србија се пробудила!