Насмеши се и остани поносан, Чучко!

 

Оригинално образложење које је Чучко добио и у коме пише да госпођа Бојана Блажић самоиницијативно даје оставку на место председника Комисије за кадровска и административна питања, никад није ушло у скупштинску процедуру, већ је сакривено и вероватно би тако и остало, да није волшебно објављено у "Палежу", а стигло је и на адресу Општинског одбора СНС-а. Наравно, не у виду анонимног писма, али са комплатним образложењем и својеврсним потписом госпође Блажић у доњем десном углу.

 

Поносан сам на све што радим и све што сам учинио за грађане Обреновца…

 

Рече актуелни председник општине на седници локалног парламента и за то доби још и аплауз од оних истих ручица које као на команду, брзином светлости, по већ устаљеном обичају, лете у вис када год треба да се изгласа било шта што предложи њихов вољени председник.

 

Осећао сам се као неко ко је купио карте за први ред у циркусу и након што је чувени мађионичар и илузиониста Мирослав (Дејвид) Коперфилд завршио свој наступ, заједно са још једним делом публике остао  сам у чуду и неверици, јер нисам успео да схватим о чему је, заправо, реч.

 

Можда места на којима смо седели нису била одговарајућа, можда из наше перспективе и угла из којег смо посматрали сертификованог чудотворца, нисмо били у могућности да видимо „уметника на делу“ у свом пуном сјају, па смо остали ускраћени за сазнање шта је он то учинио толико значајно и важно и на шта је то тачно поносан.

 

Углови сагледавања чињеничног стања и учинка овог феномена који је стицајем несрећних околности по грађане, попут временске непогоде задесио нашу општину, дефинитивно се разликују, па је и потпуно логично зашто само они који су су власници тих истих дисциплинованих ручица желе да наставе да живе у Матриксу, свету фикције и илузија, саграђеног од дневне дозе неистина, пласираних од стране идејног творца тог архитектонског чуда.

 

Нисам сигуран да ли је код пројектовања слике о себи, овај “стручњак“ водио рачуна о томе да ли ће народ, пре или касније, почети да тражи одговоре на конкретна питања, а све је више таквог који сагледава његове резултате из јединог реалног угла, угла објективности.

 

Представа је завршена, полако падају маске, народ се буди  и схвата да је на крају, ипак, све било само трик и то онај маркетиншки.

 

А главни актер је и даље поносан.

Поносан, на шта? Можда на чињеницу да је делимично успео да сакрије, или бар невештим спиновањем са скупштинке говорнице, прећути истину о томе да га чланови који су уједно и оснивачи његове странке у Обреновцу, напуштају, јер не желе да учествују у незаконитим радњама, на које их тера он лично, чак и по цену оставке на функције на које су именовани.

 

Да ли је то нешто чиме се поносиш “председниче“?

 

Оригинално образложење које је добио и у коме пише да госпођа Бојана Блажић самоиницијативно даје оставку на место председника Комисије за кадровска и административна питања никада није ушло у скупштинску процедуру, већ је сакривено и вероватно би тако и остало да није волшебно објављено у „Палежу“, а стигло је и на адресу Општинског одбора СНС-а. Наравно не у виду анонимног писма, али са комплетним образложењем и својеручним потписом госпође Блажић у доњем десном углу.

 

Да ли Обреновац заслужује председника који се поноси оваквим стварима?

 

Једина која има разлога у овом случају да буде поносна, је Бојана, која је показала да је спремна да остане доследна својим принципима и да је другачија од свог председника, коме је, изгледа, кршење закона потпуно нормална ствар.

 

Да би у очима Обреновчана била скроз исправна, логично је да после овог догађаја и напусти своју досадашњу одборничку групу, јер самим останком у истој, даје и даље подршку политици безакоња и неморала који спроводи господин у фотељи.

 

Да ли је Бојана, заиста, или само делимично другачија, остаје да се види у наредним данима, а ти дани ће нам дати и неке друге одговоре. Одговоре, попут тога шта ће се десити са променом власти у Београду и како ће то утицати на односе у коалицији у Обреновцу, која је итекако уздрмана већ дуже време.

 

Цену те власти највише плаћају Обреновчани, чија је изборна воља прекројена, да би их данас водили најгори.

 

Указивали смо на то и критиковали их, нису обраћали пажњу и смејали су нам се, што у лице, што иза леђа, а данас им то говоре њихови чланови.

 

Какав је осећај када ти страначке колеге кажу да си лош?

 

Недај да те то уздрма и дотакне, насмеши се и остани поносан, “председниче“.