Извор вести www.e-novine.com 16.08.2013 – 15:15

 

Да је у Србији на снази позната Цезарова опаска да је боље бити први у селу, него други у Риму, потврђује и писмо које је редакцији е-новина стигло из Обреновца. У писму аутора чији је идентитет познат редакцији, а који је из разумљивих разлога ипак желео да остане анониман, наводе се бројни детаљи који потврђују самовољу председника општине Мирослава Чучковића, истакнутог члана Динкићевог УРС-а, који је због своје бахатости већ добио надимак Мали Палма. Писмо нашег читаоца преносимо у целини

 

Избори маја 2012. године донели су Обреновчанима нешто што готово нико није очекивао. Цензус за улазак у локални парламент, који броји 57 одборника, тада су прешли СНС са 16 мандата, ДС и УРС са по 12, СПС-ЈС са осам, док је Удружењу гарађана “Обреновац наш град’’ припало седам одборничких места. Владајућу коалицију су формирали ДС, УРС и СПС.

 

Оно што је било изненађујуће јесте чињеница да је трећепласирана странка, са освојених 18,1 процената гласова,добила место председника општине Обреновац. Почетком јуна 2012. године, Мирослав Чучковић постао је првичовек општине Обреновац, на захтев никог другог до Драгана Ђиласа. Иако су “демократе” освојила 19,1 одстогласова, Ђилас је из само њему знаних разлога инсистирао да Мирослав Чучковић буде изабран за председникаопштине.

 

Одмах по ступању на дужност, Чучковић је почео је са испољавањем синдрома великог шефа. Помпезне изјаве како ће 24 сата радити у интересу грађана, како ће сваке недеље у периоду од 12 до 16 х организовати пријем грађана са којима ће лично разговарати, како ће општински аутомобил превозити мајке са малом децом до лекара, како ће сваког дана након радног времена по један члан општинског већа дежурати и разговарати са грађанима, како ће Обреновац бити велико градилиште, како ће се људи запошљавати, а инвеститори похрлити у Обреновац, како ће општина давати по 10.000 динара за сваки склопљен брак и по 5.000 динара за сваку новорођену бебу, какоће…како ће…!

 

Након само годину дана власти Малог Палме, све што је грађанима обећано пало је у воду. Заслужни кадар УРС-а, који је на место председника постављен вољом Драгана Ђиласа, испунио је обећања само према својим пуленима и то у толикој мери да није остао дужан “чак” ни свом рођеном брату кога је прво поставио за помоћника,да би га, након писања медија о том случају, склонио на мање видљиву позицију у новоформирано Одељење за инвестиције!

 

Од Чучковићевог доласка на чело општинске управе она, уместо две зграде, сада има четири препуна објекта у којима углавном седи армија запослених чланова УРС-а. Упркос помпезним обећањима, нема више разговора са грађанима, нема више вожњи мајки са малом децом, због недостатка новца при крају је и исплата за брак иноворођенчад. И док за испунајвање предизборних обећања новца има све мање, средстава не мањка за путовања Чучковићеве клике у Немачку, Италију и остале европске дестинације. Новца је било и за куповину три фиата 500Л црвене боје по цени од 15.000 еура по аутомобилу.

 

Ту, међутим, није крај бахатом понашању Мирослава Чучковића који на колегијумима понижава, потцењује и мобингује своје сараднике третирајући их као да су крпе. Истовремено, од грађана којима је обећавао отворену комуникацију сада бежи правдајући своје изостанке свакојаким досеткама, а најбржи је у бегу када седне у свој БМW који је добио на коришћење од Управе Града Београда, односно до Драгана Ђиласа лично.

 

Део Чучковићевог имиџа постало је и обезбеђење које се може упоредити са безбедношћу највиших државних функционера. Да би обичан грађанин уопште дошао до њега, он претходно мора да прође три безбедносна прстена- први на улазним вратима општине, други на прилазу степеништу које води на први “елитни” спрат општинске зграде и трећиу виду специјалних врата са шифром иза којих седи човек који је, ступајући на дужност, обећао да ће даноноћно бити доступан свим грађанима. Само пар месеци касније, Чучковић се блиндирао шифрованим вратима како би избегаоузнемирујуће сусрете са истим оним грађанима од којих је тражио гласове. У изборној кампањи није било бандере у Обреновцу на којој није била окачена табла препознатљиве поруке ЧУЧКО 3.

 

Иако је, након одлуке Ивице Дачића да Млађана Динкића избаци из владе, Чучковићева даља политичка судбина неизвесна, локална обреновачка телевизија не пропушта прилику да његовим изјавама и “мудрим” мислима зачине готово сваки прилог у информативним емисијама због чега су је грађани с правом назвали Чучковизија.

 

Последњих недеља над Обреновцем се надвијају облаци прашине и пепела који долазе са депоније ТЕНТА-а. У тим тренуцима Обреновац постаје пуст, готово град страве. Узрок ових облака који обавијају град јесу неисправне прскалице на депонији пепела и њено недовољно озелењавање. Једино што је Чучко одлучио да предузме поводом ове еколошке катастрофе јесте његов предлог да се при сваком следећем облаку пепела који обавије град активирају сирене за узбуњивање!

 

Једина “инвестиција” којом Мирослав Чучковић може да се похвали за годину дана обављања функције председника општине јесте то што грађани Обреновца могу да рентирају бицикл и то по цени од само 50 динара за шест сатињеговог коришћења. Када се узму у обзир резултати његове бахате локалне власти, на крају неће бити изненађење ако сви они који су гласали за Чучка буду сами инсистирали да му врате по 4.000 динара, колико им је у кампањиплаћао за њихов глас, само да му што пре виде леђа.