У „Електропривреди Србије“ раде вредни, стручни и способни људи који брину да цела Србија има енергију и за мене је важан сваки човек који ради у највећем енергетском систему у Србији, каже у разговору за „ЕПС Енергију“ Милорад Грчић, в. д. директора „Електропривреде Србије“. Он истиче да је ЕПС једно од најважнијих јавних предузећа у Србији, али да јавност треба да зна да ЕПС од 2000. године није узео ни динар из државног буџета. ЕПС живи од сопствених прихода, од продаје сопственог производа – електричне енергије. За све резултате, како је објаснио Грчић, заслужни су запослени у ЕПС-у.

- Без њих не би било импресивних резултата ЕПС-а. Тешко бисмо без преданости запослених успели да у рекордном року испумпамо воду из поплављених копова и вратимо производњу у „Колубари“ на ниво пре катастрофе. Тиме смо уштедели 6,5 милијарди динара. Запослени у ЕПС-у су увек на висини задатка, иако јавност често није на њиховој страни. Нико не може да разуме колико је тежак посао док не оде на минус 20 степени Целзијуса на колубарски коп или на плус 40 степени у врело термопостројење. Наши монтери раде и поправљају мрежу у свим временским условима – рекао је в. д. директора ЕПС-а.

– Захвалност дугујем и грађанима, који поштују то да струја мора да се плати, као и сваки други производ. Влади Србије и премијеру Александру Вучићу дугујем захвалност на поверењу које су ми указали када су ме именовали да водим једну од најзначајнијих компанија у Србији. Влада Србије ми је дала мандат да са својим тимом наставим започете реформе и обезбедим стабилну производњу енергије. Пред ЕПС-ом је много изазова у функционисању и неопходно је да се њиме управља са пуном пажњом и великом посвећеношћу.

Шта је ваш први приоритет на месту в. д. директора ЕПС-а?

-Мој задатак и обавеза је да обезбедим континуиран процес производње како у рударском тако у термо и хидро сектору, па надаље и у дистрибуцији. И док сам био на челу Рударског басена „Колубара“, настојао сам да побољшамо мере безбедности и здравља на раду. Неопходно је наставити и процес корпоративизације, који је започео претходни директор уз смернице Владе Србије.

Како ће се одвијати даља реорганизација под вашим вођством?

-Кренули смо у озбиљнe промене у ЕПС-у, наравно, уз подршку Владе Србије. Реструктурирање није процес који траје један дан или један месец. То је процес који ће трајати дужи период и који треба да донесе корист како ЕПС-у тако и Србији и грађанима. Настављамо да спроводимо одлуке и смернице Владе Србије, али и ММФ-а у том правцу, јер је ова влада прва која има политичку вољу да реорганизује огроман систем као што је ЕПС. У претходном периоду је урађено много тога, неке пројекте сам увек подржавао и помагао. Ипак, са неким виђењима се не слажем и то ћемо у наредном периоду променити.

Са којим виђењима?

-У другој фази реорганизације јасније се виде поједини пропусти који су направљени и већ се ради на исправљању грешака. На челу ЕПС-а сам од половине марта и потребно ми је још мало времена да сагледам све проблеме у систему. Већ се у великој мери ради на отклањају преклапања у организацији одржавања у ОДС и техничким центрима. Врло брзо ћемо имати предлоге за промене. Сувише новца је издвајано за консултанте, мењамо сада тај план. У неким пројектима они јесу неопходни, то од нас захтевају и међународни кредитори. Ипак, за неке сам сигуран да наши запослени могу да изнесу сами, можда чак и боље, јер су у потпуности у тематици. Део новца биће намењен за побољшање услова рада и набавку опреме за безбедност и заштиту на раду. И уместо два скупоцена „аудија“, набавићемо теренска возила за превоз радника.

Чиме ће бити замењени „аудији“?

-Није важно у чему ће се возити директори. У "Колубари" смо прошле године неколико „октавија“ заменили „газовима“ који су неопходни за копове. Уштеду од продаје аутомобила ћемо искористити и за обнову теренског возног парка, јер су веома важни безбедност и услови рада наших екипа на терену. Када сам дошао на чело „Колубаре“, чак 327 возила је било дато на коришћење радницима 24 сата, па смо имали аутомобиле ЕПС-а на свадбама и другим свечаностима. Успели смо да тај број смањимо на 40 возила. Све ово је само део плана за рационализацију возног парка који намеравамо да спроведемо до јануара 2018. године. Он подразумева смањење броја возила за 1.000, чиме ћемо уштедети око 300 милиона динара, и то уз набавку нових возила, пре свега за потребе радника на терену. Само у првој години спровођења тог плана уштедећемо 75 милиона динара, што све само потврђује да је ЕПС на јасном путу реорганизације који је трасирала Влада и да ту нема одступања. Ускоро ћемо продати првих сто аутомобила, од „аудија“ до „југа“... Приоритет су нам бољи услови за наше купце и наше запослене. Све уштеде биће искоришћене за те намене.

Где видите уштеде у ЕПС-у?

-Кључне уштеде су у централизованим набавкама и у пословним процесима, као што је смањење нетехничких губитака у дистрибуцији (ОДС). Ослонићемо се на наш кадар, који има и потенцијала и знања. Део пара који уштедимо потрошићемо за набавку опреме за безбедност запослених. Значајне уштеде су у централизованим набавкама – за четири месеца 1,5 милијарди динара.

Како се изборити с крађом струје?

-Недавно смо оформили тимове који раде функционално, а не у територијално организованом систему. Тимови раде на комплетној територији Србије и мењају локације на којима раде да би се смањио локални утицај. Свако спречавање неовлашћене потрошње електричне енергије доноси позитивне ефекте, јер се онда та енергија прода на тржишту. Један од најважнијих циљева је и повећање наплате и по том основу планирано је повећање прихода ЕПС-а за око четири милијарде динара у 2016. години. Бољим резултатима допринеће и инвестиције у ревитализацију и оптимизацију рада блокова. Потребна нам је и већа технолошка дисциплина и то ће се постићи кроз уједначен квалитет угља и смањену потрошњу мазута у термоелектранама. Успеху ЕПС-а највише може да допринесе унапређење енергетске ефикасности и започињање инвестиционих пројеката.

Претходни директор је говорио да ће преполовити број директора у ЕПС-у. Колико их има сада? Да ли ћете ви да смањите њихов број?

-Промене у организацији део су свеобухватног процеса реструктурирања. Није толики проблем број неких директора, већ је највећи изазов сачувати ЕПС у тржишним околностима. Систематизација радних места би требало да буде завршена до краја маја. У ЕПС постоји простор за смањење броја директора, али то није најбитније. Недостаје кадар у производњи јер је знатан број радника отишао у пензију, а запошљавања није било. План је да после реформи ЕПС буде профитабилна и ефикасна компанија.

Какви су резултати пословања?

-ЕПС је прошлу годину завршио са профитом од 2,5 милијарди динара, а био је планиран губитак од 21,5 милијарди динара. Циљ новог руководства је да настави позитивно пословање, али и реструктурирање компаније. Резултати су већ сада видљиви јер су за први квартал ове године пословни резултати бољи него у исто време прошле године. ЕПС је прошле године кроз порезе, доприносе и таксе у буџет Србије уплатио 65 милијарди динара.

ММФ захтева одлазак 1.000 људи из ЕПС-а. Шта је са тим захтевом?

-ЕПС ће поштовати све одлуке Владе Србије, која је власник ЕПС-а. Лично сам заговорник тога да кренемо са добровољним одласком пре него са технолошким вишковима. Разговор је неопходан, а чини ми се да тога у претходном периоду није било. Ако дође до одлазака, биће то уз стимулативне отпремнине, али на износ од 1.000 евра по години стажа не би требало рачунати. Он је нереалан. Имамо смернице од ММФ-а за одлазак 1.000 људи, али и они су показали да имају разумевања. Прво ћемо завршити систематизацију, а затим ћемо почети разговоре са синдикатима и представницима Владе у вези са изменом колективног уговора.