Делили народ на „наше” и „њихове”!

 

У страху су велике очи, стара је мудра изрека. Кажу да су људи, када су у страху, спремни да учине много тога што у нормалним околностима себи не би никада дозволили. Искрено, желим да верујем да је тако и да је оно што се десило на освештању темеља цркве у Малој Моштаници, заправо, била импулсивна реакција на огроман страх, (изазван огромним поверењем народа у Српску напредну странку) који поједини општински функционери осећају за своје фотеље.

 

Идеја је, пре свега, била да се чланство две партије, из које долазе актуелни председник наше општине и његов заменик, у што већем броју окупи недалеко од локације новог храма, како би заједно, онако у гомили, умарширали поносно у црквено двориште.

 

Вероватно је права идеја оваквог крајње дегутантног чина била некаква демонстрација силе, мада је, по мом мишљењу, пре одраз несигурности и страха, па отуд жеља за груписањем, јер се у групи човек осећа сигурније и јаче.

 

Усхићеност и еуфорија која се осликавала на њиховим лицима, док су их улазећи у порту, пратили збуњени и затечени погледи Моштаничана, је, уједно, била и одраз њиховог поноса, јер су, коначно, успели на једном месту да скупе више од 100 својих присталица. Признајем, био је у тој групи и понеки мештанин, исто као што морам да одам признање, без обира на то слагао се са њима политички или не, руководству и члановима Демократске странке, који су одбили да учествују у оваквој врсти богохуљења.

 

А богохуљење се и десило. Остаће запамћено, у аманет генерацијама које долазе, да су тога дана овим поступком, на том светом месту, у том свечаном тренутку, непосредно пред долазак Његове Светости Патријарха Иринеја, они поделили народ, на „наше“ и „њихове“.

Кроз историју, црква је Србе уједињавала, окупљала и мирила. Њима као да ништа није свето, па су чак и један овакав догађај злоупотребили за личне дневно – политичке потребе.

 

Нека им служи на част. Ја сам им већ опростио, јер знам колико се боје и колико су уплашени оним што предстоји и што је неминовно да се деси са њиховим фотељама, функцијама и бенефитима које уживају. Као хришћанин, надам се да ће им и Бог опростити…

Међутим, њихов страх ових дана доживљава нову ренесансу кроз експлоатисање лажних „фејсбук“ профила. Фабрикујући лажи у које ни сами аутори текстова, који немају ни храбрости да се потпишу иза својих речи, не верују, постигли су коначно крајњи ефекат, огадили су се народу и измамили свима нама осмехе на лица. Српска напредна странка у Обреновцу је јединствена и уједињена око свог циља и своје мисије да обезбеди бољи и квалитетнији живот свим грађанима наше општине.

 

Верујем да је позадина свега овога немогућност прихватања чињенице да све више квалитетних, младих, образованих људи напушта њихове редове и прилази СНС-у. Најмање смо ми криви што је народ схватио да се иза њихових „добрих“ намера крију луксузни аутомобили, станови на Дедињу, локали у Главној улици…

Милорада Грчића покушавају да омаловаже лажима на сваком кораку, а чињеница је, свиђао се он њима или не, симпатисао га неко или не, човек је, када подвуче црту иза свог рада, само за првих 6 месеци ове године направио уштеде овој земљи у висини годишњег буџета Обреновца. Сертификованим штеточинама и буџетским касапима из општине који га критикују, још десет пута толико средстава не би било довољно да могу да направе нешто конкретно и капитално за грађане, у шта би упрли прстом и са правом рекли: "Ево, ово смо ми оставили генерацијама у аманет и тиме дали печат своме раду".

 

Своју неспособност правдају Статутом града Београда који их ограничава у томе да се народу покажу у пуном сјају, а притом заборављају да је један од главних кројача тог Статута био, управо, актуелни председник општине који је у то време био један од челних људи града Београда и ниједним поступком није, бар покушао, да изузме Обреновац из свега тога. Регионалиста у души, али по потреби…