Демонстрација моћи у Београдској арени

 

Не пишем ове текстове да бих било кога увредио, а још мање да бих се докопао неке функције. Ово што пишем је моје виђење Обреновца у којем живимо данас и моја побуна против „лудила” које не престаје већ дужи низ година. Због свега овога нас је и било 650 из Обреновца пре неки дан у Арени. И они који имају посао и они који немају. Као подршка ономе што руководство странке ради у борби са проблемима у које смо запали и због оних који би да спрече започете промене, окупило се педесетак хиљада људи. Људи из целе Србије. Жељних промена и нормалног живота. Не памти се таква подршка још од „златних дана” Слободана Милошевића. Демонтрација моћи! А иду нам избори.

Не пишем ове текстове да бих било кога увредио, а још мање да бих се докопао неке функције. Ово што пишем је моје видјење Обреновца у којем живимо данас и моја побуна против „лудила” које не престаје већ дужи низ година.

 

Немам ништа против највећег броја чланова, ни УРС-а, ни СПС-а. Имам медју њима и родјака и пријатеља. У последње време почели су поједини дугогодишњи познаници да ме гледају „попреко”. А никад их нисам поменуо. Изгледа да воле шефа као зеницу ока свога. Свако помињање шефа и његовог дела је атак на све чланове и све њихове даље и ближе рођаке.

 

Интересантно је и да нико не покушава да демантује ово што пишем. Наравно кад су ми извори добри.

 

У демократским друштвима владају они који су добили највише гласова. Владајућу коалицију чине друга, трећа и четврта партија по броју гласова на прошлим изборима. Председник Општине је из треће, а заменик председника из тек четврте партије. Чуо сам причу да су после из-бора Жељко Јоветић и Влада Лалић отишли код Ђиласа на рапорт и да их је он само обавестио да ће његов дугогодишњи сарадник Мирослав Чучковић бити председник Општине. Да неће добити функције зато што су га разочарали. И после цела три минута окренуо се и отишао. А „наш” двојац, без текста, се врати кући. Не знам баш шта је Драгану Ђиласу био циљ, али резултат његове одлуке је кажњавање Обреновчана, а не функционера ОО ДС-а Обреновца . Овакву власт заиста никад нисмо имали. Силна обећања и саморекламирање, а резултати катастрофални.

 

У међувремену је и СКЦ запао у финансијске проблеме. Плата касни десет дана, што се није десило у последњих десет година. Позоришна представа је отказана због малог броја продатих карата. Пукла је цев на почетку зимске сезоне на Базенима, после некаквог ремонта који је недавно урађен. А слави се Дан фирме. Богато.

 

Дуг Општине Јавном комуналном предузећу „Обреновац” се повећао на 32 милиона динара. Предузећу које је Општина основала да одржава чистоћу у граду не плаћа се за посао због којег је основано. Али за плате разних функционера који долазе на посао „факултативно” не сме да зафали.

 

У Јавном комуналном предузећу „Топловод” су изненадјени што је почетком октобра било хладно, па је требало да „пусте” грејање раније него иначе. Тако је то кад се нису сетили да осим кондуктера запосле и метереолога. Сада кад је скоро 30 степени греју „за све паре”. Изгледа да нас и они кажњавају као градоначелник.

 

О „Паркинг сервису” и „Водоводу” већ има довољно текстова у овом броју, па нема потребе трошити простор и на њих.

 

А Обреновац спада у општине са највећим буџетом у Србији. Шта би тек било да имамо буџет као Уб?

 

Пре неки дан мајка девојке из Обреновца, која је завршила два факултета, моли за помоћ једног мојег пријатеља не би ли некако запослила ћерку. Годинама их већ лажу они који су на власти и сад је дошла да тражи помоћ код оних који тренутно не могу да им помогну. Завршена два факултета, са мање од 30 година, очигледно баш и нису нека референца.

 

Због свега овога сваки дан Српска напредна странка у Обреновцу има све више чланова. А није у могућности да запошљава као неки. Због свега овога нас је и било 650 из Обреновца пре неки дан у Арени. И они који имају посао и они који немају. Као подршка ономе што руководство странке ради у борби са проблемима у које смо запали и због оних који би да спрече започете промене, окупило се педесетак хиљада људи. Људи из целе Србије. Жељних промена и нормалног живота.

 

Не памти се таква подршка још од „златних дана” Слободана Милошевића. Демонтрација моћи. А иду нам избори. Градски сигурно, а вероватно са њима и републички.

 

Колико ћемо процената гласова добити овај пут? Да ли ћемо овај пут сами да формирамо владу? Мислите о томе.